|
Nerazvijeni jug Srbije uprkos činjenici da se nalazi na putnom i železničkom Koridoru 10 još uvek čeka svoju pravu evropsku šansu.Vranje i Bujanovac uvršćeni su medju opštine sa interesantnim potencijalom za strana ulaganja.Centralna opština Pčinjskog okruga prva je u Srbiji donela „presudnu odluku“ da se iz upotrebe izbace plastične kese i zamene papirnim.
- Srbiju na evropskom putu integracija očekuje čak četrdeset procenata obavezujućih projekata vezanih za ekologiju – upozorio je prilikom jedne od poseta jugu Srbije Krister Bringesu ambasador Švedske u Srbiji. U tom pogledu dobar je i potez lokalne samouprave u Surdulici koja je krenula i sa praktičnom primenom odluke o uvodjenju urbanističkog reda na Vlasinskom jezeru.Porušeno je više nelegalno izgradjenih vikend kuća,a razradjuju se i detalji Urabnističkog plana po kome se tačno odredjuju lokacije za potencijalne strane investitore pre svega u oblasti turizma.Uz pomoć Ministarstva ekologije i prostornog planiranja gradska uprava u Vranju izvršila je revitalizaciju Aleksandrovačkog jezera, sa posebnim akcentom na poštovanje ekoloških standarda za zaštitu flore i faune.Projekat je koštao više od 50 miliona dinara.
- Ostaje nam čini mi se teži deo posla, a to je da sada unapredimo ekološku svest kod gradjana koji posećuju ovo izletište, jer i dalje za nama ostaju gomile otada, i vrlo malo brige za ono sutra – veli dr Igor Andonov,zamenik gradonačelnika Vranja.
U svojoj prvoj poseti opštinama juga Srbije od postavljenja na mesto ambasadora SAD u Srbiji Meri Vorlik istakla je prednost koje opštine Bujanovac,Preševo,ali i Vranje imaju kada su u pitanju moguće strane investicije. Uprkos činjenici da se Grčka nalazi u opasnoj ekonomskoj krizi privrednici iz Larise prilikom nedavnog susreta sa svojim kolegama iz trinaest opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga istakli su „umereni optimizam za konkretnu privrednu saradnju“.
- Pre svega geografska blizina i činjenica da je luka u Solunu za privrednika iz ovog regiona bliža od one u Baru daje šansu za brži protok robe – ocenio je Goran Jović,predsednik Regionalne privredne komore Leskovac. Sličan stav imao je i konzul Grčke u Nišu Jorgos Psijahas.
Iprkos diplomatskom rečniku koji ohrabruje perspktive juga Srbije u globalnoj srpskoj strategiji na putu ka punom pravnom članstvu u evropskoj porodici ovde još uvek nema dovojno incijative od strane lokalnih preduzetnika, pre svega u malom biznisu da odlučnije krenu u partnerstvo sa stranim investitorima. Strane diplomate koje ovde borave, sa prevashodnim ciljem interesovanja za stanje bezbednosti u regionu uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom,kao i projektom potpune integracije etničkih Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medvedje u sistem kulture,obrazovanja, zakonske regulative u oblasti ljudskih prava, stalno potenciraju da „ljude treba naučiti kako se lovi riba,a ne servirati gotovu pastrmku na sto“. Vreme donacija je prošlo, a vreme je da i sami predstavnici lokalne samouprave iskažu svoju incijativu koja će tek onda dobiti i medjunarodnu podršku.
Prošla i pola ove godine ostaće zabeleženo po činjenici da ovde nije bilo ni jedne grinfild investicije.Naznaka za novost na ovom području i dalje nema. Vojni poligon u selu Buniševac koji se prostire na 110 hektara trebalo bi da postane biznis zona koju će grad Vranje ponuditi domaći i stranim investitorima. Dotle je preživljavanje na dnevnom redu.
Nedavna hapšenja u policijskoj akciji „Tisa“ otkrila su gorući problem koji posebo alarmira predstavnika stranih diplomata u Beogradu,a to je ilegalna migracija stanovnika sa juga Srbije i zemlje EU. Organizovana grupa Srba,Albanaca,Madjara je od oktobra 2009. do maja 2010. godine ilegalno u zemlje unije prokrijumčarila oko 100 lica.Brisel je ekspresno reagovao i odmah lažne migrante vratio u Preševo,Bujanovac i Kumanovo,ali problem time nije zatvoren,a još manje rešen.
- Ekonomska besperspektivnost je povod za pokušaje da se ilegalno ode u zemlje EU, gde se dobija odredjena socijalna pomoć,ali i postoji mogućnost za rad na crno.Takve probleme imaćemo sve dok realne ekonomske mogućnosti kod nas ne stvore šansu za zaposlenje i život od svoga rada – pojašnja problem lažnih migranata predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi.
Stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante u Bujanovcu je najavio realizaciju projekta “Održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj” koji bi trebao da omogući integraciju za 4.823 interno raseljena lica koja žive na području bujanovačke opštine.Konstatacija da od oko 200.000 interno raseljenih lica u Srbiji deset procenata njih živi u neadekvatnim uslovima u 13 opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga je izazov ne samo za medjunarodnu zajednicu već i za državu Srbiju i lokalne samouprave koje nemaju potencijal za rešenje problema.
Svetlost na kraju tunela mogla bi da se vidi kada počnu radovi na izgradnji trase Koridora 10 u putnoj ali i železničkoj mreži.To je perspektiva koja je još uvek jaka u retorici,ali u praktičnom smislu do sada nije dala nikakve efekte.Bez stvarnog zamajca pre svega u ekonomiji jug Srbije i dalje će biti najveći bezbedonosni, ali i socijalni izazov za aktuelnu vlast u Beogradu,ali i zemlje zapada i EU koje su posvećene praćenju stanja u regionu.Pogotovu uz stalnu činjenicu da se jug Srbije naslanja na Makedoniju,Kosovo i Metohiju i delom na Bugarsku.To je još uvek rizični deo države,mada bi perspektivno mogao da bude strateški pozitivan primer unapredjenja regionalne saradnje u svim oblastima.
Vranje Press
|
